Kako Ste Prosli Na Prvom Pecanju

Ako ste prvi put na pecanje otišli samo sa znanjem koje ste naučili iz ovih naših
redova, pretpostavljam da niste baš sjajno prosli.
Ako ste povrh svega bacili štap u vodu i rekli "ovo nije za mene" mnogo ste pogrešili.
Svaki početak je težak pa i ovaj, ribolovački, a sve to što se dogadjalo vama na
vašem prvom pecanju desilo se i najvećim majstorima ovog zanata, kada su počinjali.
Evo nase pretpostavke kako ste se proveli.


Pre svega moguće je da ste već u startu pogrešili verujući da ribe ima tamo
gde i dosta vode.
Ali je vrlo moguće da ste bez ulova ostali i na mestu koje je bilo prepuno ribica.
Vaši problemi su bili organizacione prirode.
To je naša pretpostavka,naravno.
Verovatno ste se uverili da nema ništa teže nego zabaciti udicu.
Malo vetra ste proglasili za orkan koji vam smeta.
Zapitali ste se otkud tolike vrbe kraj reke i kako to da se riba zavukla baš u njihovoj blizini a ne negde na čistini gde je idealno da
se rukuje stapom.
Odmah ste, naravno, udicom zakačili granu.
Na vrbu se niste penjali vec ste malo povukli,ali umesto da se udica otkaci,na grani je ostao
komad najlona sa udicom i plovkom.
Imali ste rezervnu udicu i plovak ali sad je na reci sve bilo drugačije, jednostavno sad niste mogli da vežete udicu.
Onda ste sve to nekako uspeli, zabacili konačno udicu, nekako privukli ribu, ali prva riba je otišla sa udicom u ustima,

Možda je bilo i drugačije, sve je bilo u redu, riba je uzela mamac i plovak je potonuo, a vi ste cimnuli štap i riba se zajedno sa udicom i plovkom našla na vrhu vrbe.
Da stvar bude gora potegli ste najlon i prekinuli ga.
Opet vam skrećemo pažnju da se neke stvari moraju učiti.
Zabacivanje učite prvih pola sata sa plovkom ali bez udice.
Brz, siguran, ali u suštini nežan trzaj kojim izvlačite ribu u svoju drugu ruku, je samo stvar tehnike i
dugotrajne vežbe.